Догађај је одржан 4. септембра у Центру словенских култура Сверуске државне библиотеке иностране књижевности им. М.И. Рудомино“ окупио је забринуте грађане неколико словенских држава: Русије, Белорусије, Републике Српске… Презентација је прошла уз подршку Амбасаде Босне и Херцеговине у Русији и уз лично учешће изванредног и опуномоћеног амбасадора, господина Жељка Самарџије.
Присутна публика је позитивно одреаговала на презентацију документарног драмског историјског романа који описује догађаје из периода Првог светског рата, не само на територији Босне и Херцеговине, већ и у Србији и Русији.
Ауторско дело писца маестрално открива тему која се скрива одавно „иза седам печата”, о страдању словенских братских народ, супротстављање једни другима. Међу јунацима романа изражаја су колективне слике људских судбина. И сам Данило Тешановић је доживео велика искушења. Три и по године бранио је Отаџбину Српску, био у војсци. Био рањен, али не и побеђен. После рата почео је да проучава документарне доказе, литературу, архивске податке. Роман који је написао за свега двадесет осам дана, састоји се од тринаест прича, које могу бити засебна дела. Објавио је укупно 8 књига: «У ђавољем троуглу», «Ђердан од крви», «Доба Јуде», «Јеванђеље по робу», «Родољуб» и «Мученица Текла између Бога и човјека» (романи), «Између здравице и тужбалице» (песме) и «Слово неподобно» (сатира).
Књига «Јеванђеље по робу», објављена је на српском језику 2014. године, али још нигде није била представљена. Ове године је књига преведена на руски језик. Књигу је превела са српског на руски Софија Алемпијевић, те је у марту ове године одржана презентација књиге у Руском дому у Београду. Презентацију у Руском дому иницирала је руска уметница Софија Јачина.
Читајући многе одломке, немогуће је не пустити сузу. Сузана, што у преводу значи «суза», носи ћерке једног од главних ликова, Петера Елезе. Аутор сликовито и продорно описује злочине геноцида над српским народом који су се десили на територији концентрационог логора у Добоју. Ту се отворила црна страница историје 20. века — време концентрационих логора, у којима су десетине милиона људи 1930-их и 1940-их мучно изгубило животе. Укупно је кроз логор Добој прошло најмање 50 хиљада људи, а умрло најмање 12-15 хиљаде.
Историја породице аутора чини основу књиге, чији је део посвећен судбини оних који су присилно позвани у војску Аустроугарске.
Главни јунаци романа су православни хришћани, који се упркос свему труде да живе као хришћани. Чак и бивши дервиш (муслимански путујући монах) покушава да уразуми своје саплеменике, они који су вековима вршили геноцид над српским народом, на крају страдали од самих владара, постали су робови. Овде су представљене пословице, молитве, изреке, овде је уткана и православна душа коју непријатељ никада неће победити.
На промоцији књиге је у учествовао и Лидије Жарић – директор Народне библиотеке у Добоју и и Љубица Тимановић и професор музике, умјетника на хармоници. Музичка пратња у извођењу Лидије и Љубице. Прва песма је отпевана на руском језику. Лидије Жарић и Љубица Тимановић — су чланови познати српског хора који носи име Светог кн. Александра Невског (Баня Лука). Друга је родољубива историјска српска песма „Тамо далеко“ од којих су поједини гледаоци, и Руси и Срби пустили сузу.
Трећа песма «Марио славна» написана у част Пресвете Богородице, од Светог Николаја Велимировића је отпевана у знак захвалности српским гостима, отпевала ми је Јулија Воинова — Жунич, Рускиња, рођена у Донбасу, којој је српска земља постала друга домовина. Небо ми је суђено да постанем жена лепог снажног Србина, вајара, учитеља, сликара Жељка Жунића. Захваљујем се Његовој екселенцији амбасадору Жељку Самарџији на позиву јер је ово догађај од великог значаја за мене, захваљујем се такође и Центру словенских култура и Библиотеци на гостопримству.
Гости су заволели Москву и Русию, а ипак Срби нису баш гости, јер смо, по Нестору Летописцу, некада живели на истој територији, што значи да смо један народ. У стара времена, када су се српска деца рађала, старешина рода је уздизао дете у небо, окренуто ка истоку и говорио: „ Ено мајка – Русија “. Наши заједнички непријатељи Србе зову – мали Руси. Непријатељи подаштавају и мрзе као и раније, постајући све софистициранији и лукавији са својом тактиком, од бомбардовања до наметања окупаторске моћи, до величања свега што је својствено обојеним револуцијама и ковид рату.
Господ јасно открива са ким је, на чијој је страни. Људи из различитих делова света са великом надом гледају у руског Председника Владимира Владимировича Путина и руску војску.
Братска, Божанска љубав све побеђује. Добровољци из српских земаља први су дошли да подрже Донбас као што су руски добровољци притекли Србима у помоћ. Велика је радост та чињеница да данас у нашу руску Отаџбину (на територију СВО) су дошли да нас подрже народи из разних крајева света различитих вероисповести, укључујући и муслимане. Сви су се окупили у једној борби против зла — сатанизма.
Ликови у роману Данило Тешановића говоре важне ствари:
«Не бацај ни барут, ни нож, ни псовке на туђу земљу, у туђе двориште – не бацај ни поглед ни мисао у туђе; Нека уче школарце да не воле оно што им не припада. Није битно да ли је земља, жена или слатки кифлић… Не чини прељубу; Боље је никада не бити запамћен по добру него једном по злу; Бог може све да опрости, али ове сузе руских мајки – никад!; Ех, да знамо да будемо јединствени, не би нас Турци и Немци убили.»
Књижевност је један од најбољих начина за учење историје, догађаја, психологије људи и народа. Ако смо свесни историјских грешки претходних генерација, имамо шансу да такве грешке не правимо, да исправимо. Дакле документарна драма Данило Тешановића је веома значајна за читање млађе генерације Срба и других народа света. Било би добро да се ова значајна, родољубива књига, коју је аутор објавио о свом трошку, у већем броју прештампа на различитим језицима. Волео бих да сви заиста могу да прочитају ову књигу. Тако да заузме место у кући, на полици за књиге сваке породице. Било би сјајно направити представу по овом књижевном делу, снимити играни филм…
Да не бисте постали робови, морате читати књиге попут књига Данила Тишановића.
Јулија Воинова-Жунич
Оснивач и председник Руско-српског центра за подршку традиционалној култури, специјални дописник информативно-аналитичке публикације Фондације за историјску перспективу „Столетие“ на територији Републике Српске, члан Заједнице сународника „Романови“ (Бања Лука)